LEGALIZACIJA/Ozakonjenje: Uputstva i dokumenta

      Pod terminom legalizacija, odnosno ozakonjenje objekata podrazumeva se naknadno izdavanje Građevinske ili Upotrebne Dozvole za objekat, odnosno delove objekta izgrađene ili rekonstruisane bez Građevinske Dozvole, kao i objekte izgrađene na osnovu građevinske dozvole, odnosno odobrenja za izgradnju i potvrđenog glavnog projekta, ali na kojima je, prilikom izvođenja radova, odstupljeno od izdate dozvole, odnosno odobrenja.

       Prema Zakonu o ozakonjenju građevinskih objekata, usvojenim dana 20. novembra 2015. godineuvedene su novine, olakšice i obaveze za proces legalizacije - ozakonjenja građevinskih objekata na teritoriji Republike Srbije. Zakon je stupio na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".


        Za razliku od prethodnih, Zakon omogućuje legalizaciju, tj ozakonjenje građevinskih objekata izgrađenih i posle 2013. godine, dok objekti, koji su bez građevinske dozvole završeni i prijavljeni u prethodnim rokovima, tj do 11. septembra 2009. godine ostaju u procesu legalizacije, a za koje su vlasnici u zakonskom roku podneli zahteve, bez dodatnih prijava.

        Jedinice lokalnih samouprava će biti dužne da u roku od 30 dana odgovore na zahteve za legalizaciju građanima sa obrazloženjem da li je ili nije moguća legalizacija predmetnog objekta.

       Do sada su podneti zahtevi za legalizaciju oko 900.000 objekata, a prema podacima Republičkog geodetskog zavoda u Srbiji ima čak i preko 1,7 miliona objekata neupisanih u katastar. 

        Lokalne samouprave će po stupanju na snagu zakona utvrditi kriterijume za određivanje visine naknade za uređivanje građevinskog zemljišta i uslove pod kojima će se ostvariti umanjenje naknade i način plaćanja. 

        Ustavni sud je proglasio neustavnim deo prethodnog Zakona o planiranju i izgradnji koji se odnosi na proces legalizacije, pa ubuduće neće Država određivati cenu legalizacije već nadležne lokalne samouprave.

        Gradovi i nadležne Opštine će moći da propišu umanjenje naknade za vlasnika porodičnog stambenog objekta, stana u stambenom ili stambeno-poslovnom objektu, koji je izgradnjom ili kupovinom trajno rešava svoje stambeno pitanje, ali samo ako vlasnik, odnosno članovi njegovog porodičnog domaćinstva nemaju drugu nepokretnost za stanovanje. 

        Ovim procesom legalizacije neće moći da se legalizuju objekti izgrađeni ili rekonstruisani na klizištu ili močvarnom zemljištu, objekti koji su izgrađeni od materijala koji ne obezbeđuje trajnost i sigurnost funkcionisanja objekta, zatim objekti koji su izgrađeni na površinama javne namene ili na područjima sa zaštićenim prirodnim i kulturnim dobrima, odnosno oni koji su suprotni nekom već izrađenom pravosnažnom planskom dokumentu. 

        Zahtev za legalizaciju/ozakonjenje sadrži:

- Naslovnu stranu (koju je propisalo Ministarstcvo građevinarstva
, saobraćaja i infrastrukture,
- snimak izvedenog stanja predmetnog objekta,
- Izjavu odgovornog projektanta/odgovornog izvođača radova,
-
Izjavu vlasnika nezakonito izgrađenog objekta da prihvata eventualni rizik korišćenja objekta, s obzirom na minimalnu tehničku dokumentaciju koja je propisana za ozakonjenje,
- elaborat geodetskih radova,
- grafičke priloge - projekat izvedenog objekta, urađenim u tri primerka
- fotografije predmetnog objekta.


        Prethodni Zakon o legalizaciji koji je usvojen 2013. godine je stavljen van snage.

Cene i visine Taksi za proces ozakonjenja/legalizacije građevinskih objekata:

        Vlasnici koji su već u podneli u prethodnom periodu zahtev za legalizaciju, kao i oni koji će to tek učiniti, plaćaće samo fiksnu taksu koja za stambene objekte do 100 kvadratnih metara iznosi 5.000 dinara, a do 200 kvadrata 15.000, one do 300 kvadrata 20.000, a preko toga 50.000dinara. Kada je reč o komercijalnim objektima, taksa do 500 kvadrata je 250.000, za objekt od 500 do 1.000 kvadrata ona je 500.000, a za one do 1.500 kvadratnih metara miliona dinara.

        Pored ove fiksne takse, građani koji ozakonjuju objekte treba da pribave samo dva dokumenta: Izveštaj zatečenog stanja objekta sa elaboratom geodetskih radova, kao i potrebne dokaze o pravu svojine.




 Za sva potrebna dopunska objašnjenja
vezana za potrebnu dokumentaciju ili detalje
obratite se našem timu profesionalaca,
koji će Vam izaći u susret
sa svim potrebnim savetima i informacijama.




 KAZNENE ODREDBE 

Član 42.

        Novčanom kaznom od 1.500.000 do 3.000.000 dinara kazniće se za privredni prestup javno komunalno preduzeće, privredno društvo ili drugo pravno lice, koje po prijemu akta kojim se odbacuje ili odbija zahtev za ozakonjenje ne isključi objekat sa mreže odnosno infrastrukture na koju je privremeno priključen (član 40).

        Za privredni prestup iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u javnom preduzeću, privrednom društvu ili drugom pravnom licu, novčanom kaznom od 100.000 do 200.000 dinara.

        Prijavu za privredni prestup iz stava 1. ovog člana podnosi nadležni građevinski inspektor.

Član 43.

        Novčanom kaznom od 100.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za privredni prestup privredno društvo ili drugo pravno licekoje je izradilo izveštaj, ako u izveštaj unese netačne podatke, odnosno ne prikaže stvarno stanje i stepen završenosti objekta.

        Za privredni prestup iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u privrednom društvu ili drugom pravnom licu, novčanom kaznom od 100.000 do 200.000 dinara.

Član 44.

        Novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara kazniće se za prekršaj odgovorno lice u nadležnom organu uprave ako:

1) ne izda rešenje o ozakonjenju u propisanom roku;

2) izda rešenje o ozakonjenju suprotno ovom zakonu;

3) ne dostavi građevinskoj inspekciji u propisanom roku akt kojim se odbacuje ili odbija zahtev za ozakonjenje.

Član 45.

        Novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara kazniće se za prekršaj nadležni građevinski inspektor ako:

1) ne sačini popis nezakonito izgrađenih objekata u propisanom roku;

2) ne donese rešenje o rušenju objektau propisanom roku.

        Za ponovljeni prekršaj iz stava 1. ovog člana učiniocu će se izreći novčana kazna i kazna zatvora do 30 dana.

Član 46.

        Novčanom kaznom od 100.000 do 300.000 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana kazniće se za prekršaj odgovorni projektant, odgovorni izvođač radova ili preduzetnik ako unese netačne podatke u izveštaj ili ne prikaže stvarno stanje i stepen završenosti objekta.

        Prijavu za prekršaj iz stava 1. ovog člana podnosi ovlašćeno lice nadležnog organa.




UPIS U KATASTAR (upis vlasništva nad objektom):

        Skupština Srbije usvojila je 15. marta 2013. godine, Zakon o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgrađenim bez građevinske dozvole, koji će u subotu (16. mart 2013.) stupiti na snagu. Oni, koji po ranije važećim zakonima nisu podneli zahtev za legalizaciju, a izgradili su objekte do 11. septembra imaju rok od godinu dana da podnesu prijavu nadležnoj službi za katastar.

        Pravo upisa u katastar imaju oni koji su izgradili kuće do 300 kvadratnih metara, stanove i vikendice do 200, poslovni prostor i zanatske radnje do 100 i garaže do 30 kvadrata.

        Oni koji su zidali kuće na tuđem zemljištu upisuju pravo svojine na objektu, bez sticanja prava na parceli. Pravo svojine nad zemljištem može biti upisano u korist vlasnika objekta tek kada nadležnoj službi dostavi dokaz da je kupio parcelu. Ukoliko se u roku od dve godine ne reše imovinsko-pravni odnosi na parceli, vlasnik objekta je dužan da o svom trošku utvrdi zemljište za redovnu upotrebu objekta i vlasniku zemljišta isplati tržišnu cenu.

        Ako posle katastarske legalizacije vlasnik želi da proda objekat da bi u sudu overio kupoprodajni ugovor, mora da dostavi dokaz da je lokalnoj samoupravi isplatio naknadu za uređenje zemljišta.

        Oni koji su po do sada važećim zakonima podneli zahtev za legalizaciju nisu u obavezi da se prijave katastru, već će to uraditi nadležne službe lokalnih samouprava. Upis objekata u katastar košta u proseku oko 100 evra, detaljnije informacije možete dobiti kod nadležnih službi. Potrebno je još priložiti i geodetski snimak predmetnog građevinskog objekta, koji je obavezan dokument koji se uz zahtev podnosi službi katastra.

        Prema pravilniku, građevinska dozvola biće izdata naknadno i za objekte sa minimalnim stepenom izgrađenosti. Dovoljno je da su izvedeni grubi građevinski radovi sa formiranim konstruktivnim sklopom odnosno da objekat ima završene sve konstruktivne, noseće elemente. To su temelj, zidovi, armirani betonski ili čelični stubovi sa gredama, odnosno armirane betonske tavanice.
        Po novom pravilniku moguća je legalizacija i ako nije postavljena spoljna stolarija, pa i ako nije ukrovljen objekat, nisu postavljene ili dovršene unutrašnje instalacije, niti su odrađeni završni građevinsko-zanatski radovi. 
        Takvi objekti imaju pravo na građevinsku dozvolu, s tim što će vlasnik biti u obavezi da u naknadno određenom roku završi objekat i tek onda stekne pravo na podnošenje zahteva
za Tehnički Prijem objekta i za izdavanje upotrebne dozvole. 
        Ako upravljač regionalnog, lokalnog puta ili zelene površine izda pismenu saglasnost moguća je legalizacija i objekata sazidanih u zaštitnom pojasu saobraćajnica i na zelenoj površini (pod uslovom da nije reč o uređenoj javnoj zelenoj površini).
         Ukoliko pismenu saglasnost izda organizacija koja se bavi poslovima zaštite kulturnih dobara moguća je legalizacija i objekata izgrađenih u zaštićenim zonama.



 Za sva potrebna dopunska objašnjenja vezana za potrebnu dokumentaciju ili detalje, obratite se našem timu profesionalaca, koji će Vam izaći u susret sa svim potrebnim savetima i informacijama.


Izvori, komentari i analize informacija: