Pravilnik o opštim pravilima urbanističke regulacije i parcelacije

    "Službeni glasnik RS", br. 37/98
    Na osnovu clana 72. tacka 4) Zakona o planiranju i uredenju prostora i naselja
    ("Sl. glasnik RS", br. 44/95, 23/96 i 16/97),
    Ministar gradevina donosi


    P R A V I L N I K
    O OPŠTIM PRAVILIMA URBANISTICKE REGULACIJE I PARCELACIJE

    I. OSNOVNE ODREDBE

    Član 1.

    Ovim pravilnikom utvrduju se opšta pravila urbanisticke regulacije i opšta pravila parcelacije za uredenje prostora i naselja za koje se donosi prostorni i urbanisticki plan i naselja za koja se ne donosi generalni plan, a nije uraden regulacioni plan ili drugi plan sa elementima na osnovu kojih se može izdati urbanisticka dozvola.

    Član 2.

    Opšta pravila urbanisticke regulacije, u smislu ovog pravilnika, predstavljaju skup medusobno zavisnih elemenata za obrazovanje i uredenje gradevinskih parcela, utvrdivanje regulacione i gradevinske linije, medusobnog položaja, visine i spoljnog izgleda objekata, kao i drugih urbanistickih uslova za formiranje urbanisticko-tehnickih uslova, njihovog utvrdivanja urbanistickom dozvolom i davanja urbanisticke saglasnosti koja se primenjuju i kada važeci prostorni ili urbanisticki plan ne sadrži te elemente.

    Član 3.

    Opšta pravila parcelacije, u smislu ovog pravilnika, obuhvataju planske elemente za korišcenje gradevinskog zemljišta, odredivanje velicine, oblika i površine gradevinske parcele, regulacione, nivelacione elemente za obeležavanje gradevinske parcele i drugih uslova parcelacije, koji se po pravilu utvrduju generalnim i regulacionim planom, odnosno urbanistickim projektom, a u slucaju utvrdenom zakonom i urbanistickom dozvolom.

    Član 4.

    Ako plan regulacije, odnosno parcelacije nije donet, a prostorni, odnosno urbanisticki plan nema dovoljno elemenata za sprovodenje regulacije i parcelacije u skladu sa opštim pravilima utvrdenim ovim pravilnikom,
    urbanistickom dozvolom mogu se utvrditi pravila za: 
    a) porodicne stambene objekte u izgradenom naselju;
    b) seoske stambene, ekonomske i pomocne objekte u izgradenom naselju;
    v) objekte iz tac. 1) i 2) ovog clana, van naselja.

    II. OPŠTA PRAVILA URBANISTICKE REGULACIJE

    Član 5.

    Regulacija prostora i naselja zasniva se na sistemu elemenata regulacije, i to:
    1) urbanistickim pokazateljima (koeficijent izgradenosti, stepen iskorišcenosti);
    2) urbanistickim mrežama linija (regulaciona linija, gradevinska linija, osovinska linija saobracajnice, granicna linija zone);
    3) urbanistickim pravilima uredenja prostora i izgradnje (postavljanje objekta, udaljenost objekta, visina objekta, postavljanje ograde, parkiranje i garažiranje i dr.).
    1. Urbanisticki pokazatelji

    Član 6.


    Koeficijent izgradenosti je odnos izmedu bruto razvijene izgradene površine
    svih etaža korisnog prostora i površine parcele i utvrduje se prema sledecoj
    tabeli:
    Tabela 1.
    _____________________________________________________________________________
    Koeficijent izgradenosti
    ______________________________________
    Zona izgradnje minimum maksimum
    _____________________________________________________________________________
    porodicna stambena 0,25 0,8
    mešovita stambena 0,50 1,6
    višeporodicna stambena 1,00 3,0
    _____________________________________________________________________________

    Član 7.

    Koeficijent izgradenosti iskazuje se, po pravilu, za deo prostora (zonu) koja ima karakteristicnu namenu (stanovanje, centralna zona, industrija i sl.). Ako se u istoj zoni nalazi kompleks druge namene, koeficijent izgradenosti za taj deo iskazuje se posebno.
    Koeficijent izgradenosti u izgradenim delovima naselja, može biti razlicito primenjen na pojedinacnoj gradevinskoj parceli, ali ne može preci dvostruku vrednost utvrdenu za zonu.
    Koeficijent iskorišcenosti parcela za gradenje objekata od opšteg interesa utvrdenih zakonom kojim se ureduju pitanja eksproprijacije (u daljem tekstu: objekti od opšteg interesa) i susednih parcela koje imaju drugu namenu može biti razlicit.

    Član 8.

    Stepen iskorišcenosti zemljišta je odnos izmedu bruto površine pod objektom i
    površine gradevinske parcele pomnožen brojem 100 i utvrduje se prema sledecoj
    tabeli:
    Tabela 2.
    _____________________________________________________________________________
    Namena parcele Maksimum stepena
    iskorišcenosti (%)
    _____________________________________________________________________________
    za porodicne objekte 30
    za višeporodicne stambene objekte
    srednjih gustina 40
    za višeporodicne stambene objekte 70
    za poslovne objekte 70
    za industrijske objekte 70
    za ostale objekte 70
    _____________________________________________________________________________

    2. Urbanisticka mreža linija

    Član 9.

    Regulaciona linija je linija razgranicenja parcela za gradenje objekata od opšteg interesa od parcela koje imaju drugu namenu.

    Član 10.

    Regulaciona linija utvrduje se za novo i izgradeno naselje, u odnosu na osovinsku liniju (osovinu javnog puta) ili na granicnu liniju (kej, trasa pruge, bolnica i sl.) i obeležava za sve postojece i planirane saobracajnice. Rastojanje izmedu regulacionih linija (širina pojasa regulacije) utvrduje se za novo i izgradeno naselje u zavisnosti od funkcije i ranga saobracajnice, odnosno infrastrukture kao horizontalna, nadzemna i podzemna regulacija, prema sledecoj tabeli:

    Tabela 3.
    _____________________________________________________________________________
    Vrsta objekta Minimum širine
    pojasa regulacije (m)
    _____________________________________________________________________________
    stambene ulice 8,00
    sabirne ulice 10,00
    pešacke staze 1,50
    kolski prolazi 5,00
    privatni prolazi 2,50
    saobracajnice u seoskim naseljima 10,00
    _____________________________________________________________________________
    Regulaciona linija se obeležava analiticko geodetski za sve planirane
    saobracajnice u naselju.


    Član 11.


    Objekti koji se nalaze ispred regulacione linije, u pojasu izmedu dve regulacione linije ili u zoni parcela za gradenje objekata od opšteg interesa, mogu biti uklonjeni i ne mogu se dogradivati, odnosno rekonstruisati.

    Član 12.

    Regulaciona linija i osovina saobracajnice javnog puta su osnovni elementi za utvrdivanje saobracajne mreže. Regulaciona linija i osovina novih saobracajnica utvrduju se u odnosu na postojecu regulaciju i parcelaciju, postojece trase saobracajnica i funkcionalnost saobracajne mreže. Nivelacija saobracajnica i drugih javnih površina odreduje se proracunom padova i poprecnih i podužnih profila pojasa regulacije. Utvrdene analiticke koordinate (kote nivelete) karakteristicnih tacaka u planu nivelacije predstavljaju osnov za utvrdivanje regulacione linije kao i osnov za postavljanje ulaza u objekat i uredenje ostalog prostora van pojasa regulacije.

    Član 13.

    Regulacione linije parcele na uglu raskrsnice spajaju se linijom koja povezuje tacke na regulacionim linijama, koje su na podjednakom rastojanju od temena do preseka tih linija, i to najmanje 3,50 m za regulaciju od 8,00 m, odnosno 10,00 m u seoskom naselju.

    Član 14.

    Gradska i naseljska (primarna i sekundarna) mreža infrastrukture (vodovod, kanalizacija, TT mreža, gasna mreža, daljinsko grejanje) postavlja se u pojasu regulacije.
    Za nova ili izgradena naselja, utvrduju se pojasi regulacije za postavljanje infrastrukturne mreže i javnog zelenila (drvoredi, parkovi) u zonama parcela karakteristicne namene (javnog puta) kao i van tih zona (dalekovodi, naftovodi, magistralni gasovodi, toplovodi i sl.).

    Član 15. 

    Gradevinska linija se poklapa sa regulacionom linijom na gradevinskoj parceli ili se nalazi na rastojanju koje je za pojedine vrste objekata utvrdeno ovim pravilnikom. 
    Gradevinski objekat postavlja se prednjom fasadom na gradevinsku liniju, odnosno unutar prostora oivicenog gradevinskom linijom.
    Od gradevinske linije može se odstupiti iz razloga estetske i funkcionalne prirode, odnosno zbog potrebe zaštite životne sredine, ako se utvrdi nacin korišcenja predprostora.

    Član 16.

    Podzemna gradevinska linija za podzemne objekte koji se grade utvrduje se u pojasu regulacije (podzemni pešacki prolazi, podzemni garažni prostori, komunalna postrojenja i sl.).
    Podzemna gradevinska linija za podzemne objekte (delovi objekta, skloništa, garaže i sl.) može se utvrditi i u pojasu izmedu regulacione i gradevinske linije, kao i u unutrašnjem dvorištu izvan gabarita objekta, ako to ne predstavlja smetnju u funkcionisanju objekta ili mreže.

    Član 17.

    Za nadzemne objekte koji se grade u zoni namenjenoj izgradnji objekata od opšteg interesa (nadzemni pešacki prelazi, nadzemne pasarele kao veze dva objekta preko javnog puta i sl.) nadzemna gradevinska linija, utvrduje se u pojasu regulacije.

    3. Urbanisticka pravila uredenja prostora i izgradnje

    Član 18.


    Objekti mogu biti postavljeni na gradevinskoj parceli:
    1) u neprekinutom nizu - objekat na parceli dodiruje obe bocne linije gradevinske parcele;
    2) u prekinutom nizu - objekat dodiruje samo jednu bocnu liniju gradevinske parcele;
    3) kao slobodnostojeci - objekat ne dodiruje ni jednu liniju gradevinske parcele;
    4) kao poluatrijumski - objekat dodiruje tri linije gradevinske parcele.

    Član 19.

    Medusobna udaljenost objekata koji se grade u prekinutom nizu, iznosi najmanje polovinu visine višeg objekta, osim slobodnostojecih višespratnica. Udaljenost se može smanjiti na cetvrtinu ako objekti na naspramnim bocnim fasadama ne sadrže otvore na prostorijama za stanovanje (kao i ateljeima i poslovnim
    prostorijama). Ova udaljenost ne može biti manja od 4,00 m ako jedan od zidova objekta sadrži otvore za dnevno osvetljenje. Pored uslova iz stava 1. ovog clana višespratni slobodnostojeci stambeni objekat ne može zaklanjati direktno osuncanje drugom objektu više od polovine trajanja direktnog osuncanja.

    Član 20.

    Visina objekta je rastojanje od nulte kote objekta do kote slemena (za objekte sa kosim krovom) odnosno do kote venca (za objekte sa ravnim krovom). Najveca dozvoljena visina objekta utvrdena je odredbama cl. 39, 40, 56. i 57. ovog pravilnika. Nulta (apsolutna) kota je tacka preseka linije terena i vertikalne ose objekta.

    Član 21.

    Relativna visina objekta je ona koja se odreduje prema drugim objektima ili širini regulacije.
    Relativna visina se odreduje kroz sledece odnose, i to:
    1) visina novog objekta manja je od širine ulice;
    2) visina novog objekta sa vencem uskladuje se sa vencem susednog objekta;
    3) kad se gradi novi objekat na mestu starog on zadržava visinu starog ili susednih objekata. Visina novog objekta, radi zaštite vizure, ne može preci visinu utvrdenu ovim pravilnikom.

    Član 22.

    Visina objekta je:
    1) na relativno ravnom terenu - rastojanje od nulte kote do kote slemena (za objekte sa kosim krovom), odnosno venca (za objekte sa ravnim krovom);
    2) na strmom terenu sa nagibom prema ulici (naviše), kad je rastojanje od nulte kote do kote nivelete javnog puta manje ili jednako 2,60 m - rastojanje od nulte kote do kote slemena, odnosno venca;
    3) na strmom terenu sa nagibom prema ulici (naviše), kad je rastojanje od nulte kote do kote nivelete javnog puta vece od 2,60 m - rastojanje od kote nivelete javnog puta do kote slemena (venca) umanjeno za 2,60 m;
    4) na strmom terenu sa nagibom od ulice (naniže), kad je nulta kota objekta niža od kote javnog puta - rastojanje od kote nivelete puta do kote slemena (venca);
    5) na strmom terenu sa nagibom koji prati nagib saobracajnice visina objekta utvrduje se primenom odgovarajucih tacaka ovog clana.
    Visina objekata koji imaju indirektnu vezu sa javnim putem preko privatnog prolaza utvrduje se u skladu sa odredbama tac. 1) do 5) ovog clana.

    Član 23.

    Kota prizemlja objekata odreduje se u odnosu na kotu nivelete javnog puta, odnosno prema nultoj koti objekta, i to:
    1) kota prizemlja novih objekata na ravnom terenu ne može biti niža od kote nivelete javnog puta;
    2) kota prizemlja može biti najviše 1,20 m viša od nulte kote;
    3) za objekte na strmom terenu sa nagibom od ulice (naniže), kada je nulta kota niža od kote nivelete javnog puta, kota prizemlja može biti najviše 1,20 m niža od kote nivelete javnog puta;
    4) za objekte na strmom terenu sa nagibom koji prati nagib saobracajnice kota prizemlja objekta odreduje se primenom odgovarajucih tacaka ovog clana;
    5) za objekte koji imaju indirektnu vezu sa javnim putem, preko privatnog prolaza, kota prizemlja utvrduje se urbanistickom dozvolom i primenom odgovarajucih tacaka ovog clana;
    6) za objekte koji u prizemlju imaju nestambenu namenu (poslovanje i delatnosti) kota prizemlja može biti maksimalno 0,20 m viša od kote trotoara (denivelacija do 1,20 m savladava se unutar objekta).

    Član 24.

    Ispadi na objektu ne mogu prelaziti gradevinsku, odnosno regulacionu liniju više od 1,20 m i to na delu objekta višem od 2,50 m. Horizontalna projekcija ispada postavlja se u odnosu na gradevinsku, odnosno regulacionu liniju.

    Član 25.

    Gradevinski elementi na nivou prizemlja mogu preci gradevinsku, odnosno regulacionu liniju (racunajuci od osnovnog gabarita objekta do horizontalne projekcije ispada), i to: 1) izlozi lokala - 0,30 m, po celoj visini, kada najmanja širina trotoara iznosi 3,00 m, a ispod te širine trotoara nije dozvoljena izgradnja ispada izloga lokala u prizemlju;
    2) izlozi lokala - 0,90 m po celoj visini u pešackim zonama;
    3) transparentne bravarske konzolne nadstrešnice u zoni prizemne etaže - 2,00 m po celoj širini objekta sa visinom iznad 2,50 m;
    4) platnene nadstrešnice sa masivnom bravarskom konstrukcijom - 1,00 m od spoljne ivice trotoara na visini iznad 2,50 m, a u pešackim zonama prema konkretnim uslovima lokacije;
    5) konzolne reklame - 1,20 m na visini iznad 2,50 m.

    Član 26.

    Gradevinski elementi (erkeri, doksati, balkoni, ulazne nadstrešnice sa i bez stubova, nadstrešnice i sl.) na nivou prvog sprata mogu da predu gradevinsku, odnosno regulacionu liniju (racunajuci od osnovnog gabarita objekta do horizontalne projekcije ispada), i to:
    1) na delu objekta prema prednjem dvorištu - 1,20 m, ali ukupna površina gradevinskih elemenata ne može preci 50% ulicne fasade iznad prizemlja;
    2) na delu objekta prema bocnom dvorištu pretežno severne orijentacije (najmanjeg rastojanja od 1,50 m) - 0,60 m, ali ukupna površina gradevinskih elemenata ne može preci 30% bocne fasade iznad prizemlja;
    3) na delu objekta prema bocnom dvorištu pretežno južne orijentacije (najmanjeg rastojanja od 2,50 m) - 0,90 m, ali ukupna površina gradevinskih elemenata ne može preci 30% bocne fasade iznad prizemlja;
    4) na delu objekta prema zadnjem dvorištu (najmanjeg rastojanja od stražnje linije susedne gradevinske parcele od 5,00 m) - 1,20 m, ali ukupna površina gradevinskih elemenata ne može preci 30% stražnje fasade iznad prizemlja. Za ispade vece od 1,20 m primenjuje se pravilo iz clana 24. ovog pravilnika.

    Član 27.

    Otvorene spoljne stepenice mogu se postavljati na objekat (prednji deo) ako je gradevinska linija 3,00 m uvucena u odnosu na regulacionu liniju i ako savladuju visinu do 0,90 m. Stepenice iz stava 1. ovog clana koje savladuju visinu preko 0,90 m ulaze u gabarit objekta.
    Stepenice iz stava 1. ovog clana koje se postavljaju na bocni ili zadnji deo objekta ne mogu ometati prolaz i druge funkcije dvorišta.

    Član 28.

    Gradevinski elementi ispod kote trotoara - podrumske etaže - mogu preci gradevinsku, odnosno regulacionu liniju (racunajuci od osnovnog gabarita objekta do horizontalne projekcije ispada), i to:
    1) stope temelja i podrumski zidovi - 0,15 m do dubine od 2,60 m ispod površine trotoara, a ispod te dubine - 0,50 m; 
    2) šahtovi podrumskih prostorija do nivoa kote trotoara - 1,00 m.
    Stope temelja ne mogu prelaziti granicu susedne parcele, osim uz saglasnost vlasnika ili korisnika parcele, odnosno uz saglasnost organa uprave nadležnog za poslove urbanizma i stambeno-komunalne delatnosti.

    Član 29.

    Visina nazitka stambene potkrovne etaže iznosi najviše 1,80 m racunajuci od kote poda potkrovne etaže do tacke preloma krovne kosine, a odreduje se prema konkretnom slucaju.

    Član 30. 

    Gradevinske parcele mogu se ogradivati zidanom ogradom do visine od 0,90 m (racunajuci od kote trotoara) ili transparentnom ogradom do visine od 1,40 m. Parcele cija je kota nivelete viša od 0,90 m od susedne, mogu se ogradivati transparentnom ogradom do visine od 1,40 m koja se može postavljati na podzidciju visinu odreduje nadležni opštinski organ. Zidane i druge vrste ograda postavljaju se na regulacionu liniju tako da ograda, stubovi ograde i kapije budu na gradevinskoj parceli koja se ograduje.
    Susedne gradevinske parcele mogu se ogradivati živom zelenom ogradom koja se sadi u osovini granice gradevinske parcele ili transparentnom ogradom do visine od 1,40 m, koja se postavlja prema katastarskom planu i operatu, tako da stubovi ograde budu na zemljištu vlasnika ograde. Ograde parcele na uglu ne mogu biti više od 0,90 m od kote trotoara zbog
    preglednosti raskrsnice.
    Vrata i kapije na ulicnoj ogradi ne mogu se otvarati van regulacione linije.

    Član 31.

    Parcela u seoskom naselju može se ogradivati na nacin utvrden u clanu 30. ovog pravilnika, a može se pregradivati u funkcionalne celine (stambeni deo, ekonomski deo, ekonomski pristup, stambeni pristup i okucnica), ali visina unutrašnje ograde ne može biti veca od visine spoljne ograde.

    Član 32.

    Gradevinske parcele za gradenje objekata od opšteg interesa ograduju se na nacin utvrden u clanu 30. ovog pravilnika.
    Gradevinske parcele na kojima se nalaze objekti koji predstavljaju neposrednu opasnost po život ljudi, kao i gradevinske parcele specijalne namene, ograduju se na nacin koji odredi nadležni organ.
    Gradevinske parcele na kojima se nalaze industrijski objekti mogu se ogradivati zidanom ogradom visine do 2,20 m.

    Član 33.

    Ograde koje odstupaju od navedenih pravila nadležni opštinski organ može ukloniti u cilju zaštite opšteg interesa (bezbednost, estetski izgled, higijena naselja i sl.).

    Član34.

    Odvodnjavanje površinskih voda utvrduje se nivelacionim rešenjem na nivou bloka u regulacionom planu. Ako takvo rešenje ne postoji, površinske vode se odvode sa parcele slobodnim padom prema rigolama, odnosno prema ulici (kod regulisane kanalizacije, odnosno jarkovima) sa najmanjim padom od 1,5%.
    Površinske vode sa jedne gradevinske parcele ne mogu se usmeravati prema drugoj parceli. Površinske i druge otpadne vode iz ekonomskog dvorišta u seoskim naseljima odvode se regulisano do dubrišne jame kada se ekonomsko dvorište nalazi uz javni put.

    Član 35.

    Spoljni izgled objekta, oblik krova, primenjeni materijali, boje i drugi elementi utvrduju se arhitektonskim ili urbanistickim projektom.
    Spoljni izgled objekta u urbanistickoj celini posebnih kulturnih vrednosti, uskladuje se sa konzervatorskim uslovima.

    4. Opšta pravila regulacije za porodicne
    stambene objekte

    Član 36.

    Minimalno rastojanje regulacione linije od gradevinske linije za porodicni
    stambeni objekat utvrduje se prema sledecoj tabeli:
    Tabela 4.
    _____________________________________________________________________________
    Vrsta porodicnog stambenog Minimalno rastojanje
    objekta izmedu regulacione i
    gradevinske linije (m)
    _____________________________________________________________________________
    slobodnostojeci stambeni 0,00 - 3,00
    dvojni 0,00 - 3,00
    poluatrijumski 0,00 - 3,00
    u neprekinutom nizu 0,00 - 3,00
    u prekinutom nizu na bocnoj granici parcele 0,00 - 3,00
    sve vrste s garažom u podzemnoj ili prizemnoj etaži 5,00
    _____________________________________________________________________________
    U zoni u kojoj postoje izgradeni porodicni stambeni objekti rastojanje iz
    stava 1. ovog clana utvrduje se na osnovu pozicije vecine izgradenih objekata
    (preko 50%).
    Za porodicni stambeni objekat koji ima indirektnu vezu sa javnim putem preko
    privatnog prolaza rastojanje iz stava 1. ovog clana utvrduje se urbanistickom
    dozvolom.

    Član 37.

    Medusobna udaljenost porodicnih stambenih objekata utvrduje se prema sledecoj
    tabeli:
    Tabela 5.
    _____________________________________________________________________________
    Vrsta porodicnog stambenog Minimalna
    objekta udaljenost (m)
    _____________________________________________________________________________
    slobodnostojeci 4,00
    dvojni 4,00
    poluatrijumski 0,00
    u neprekinutom nizu * 0,00
    u prekinutom nizu 4,00
    _____________________________________________________________________________
    * Ako se razdelna linija gradevinske parcele nalazi na dilataciji,
    udaljenost iznosi polovinu širine dilatacije.


    Za izgradene porodicne stambene objekte cija medusobna udaljenost iznosi manje od 3,00 m, u slucaju rekonstrukcije ne mogu se na susednim stranama predvidati otvori stambenih prostorija.
    Udaljenost porodicnog stambenog objekta koji ima indirektnu vezu sa javnim putem preko privatnog prolaza od susednih objekata utvrduje se urbanistickom dozvolom prema vrsti izgradnje i primenom pravila iz stava 1. ovog clana. Udaljenost novog porodicnog stambenog objekta od drugog objekta, bilo koje vrste izgradnje ili nestambenog objekta, može biti najmanje 4,00 m, odnosno udaljenost se utvrduje primenom opšteg pravila iz clana 19. ovog pravilnika.


    Član 38.

    Rastojanje osnovnog gabarita (bez ispada) porodicnog stambenog objekta i
    linije susedne gradevinske parcele utvrduje se prema sledecoj tabeli:
    Tabela 6.
    _____________________________________________________________________________
    Vrsta porodicnog stambenog Minimalno rastojanje
    objekta objekta od granice
    parcele (m)
    _____________________________________________________________________________
    slobodnostojeci na delu bocnog dvorišta
    severne orijentacije 1,50
    slobodnostojeci na delu bocnog dvorišta
    južne orijentacije 2,50
    dvojni 4,00
    prvi ili poslednji u neprekinutom nizu 1,50-4,00
    u prekinutom nizu na bocnom delu dvorišta 4,00
    _____________________________________________________________________________


    Za izgradene porodicne stambene objekte cije je rastojanje do granice gradevinske parcele manje od vrednosti utvrdenih u stavu 1. ovog clana, u slucaju rekonstrukcije ne mogu se na susednim stranama predvidati otvori stambenih prostorija.
    Rastojanje porodicnog stambenog objekta koji ima indirektnu vezu sa javnim putem, preko privatnog prolaza, do granice gradevinske parcele, utvrduje se urbanistickom dozvolom prema vrsti izgradnje i primenom pravila iz st. 1. i 2. ovog clana.

    Član 39.

    Spratnost porodicnog stambenog objekta, bez obzira na vrstu izgradnje, utvrduje se prema sledecoj formuli:

    P do P+1+Pk
    P - prizemlje
    1 - sprat
    Pk - potkrovlje

    Porodicni stambeni objekti mogu imati podrumske ili suterenske prostorije ako ne postoje smetnje geotehnicke i hidrotehnicke prirode.

    Član 40.

    Visina porodicnog stambenog objekta ne može preci 12,00 m.

    Član 41.

    Za parkiranje vozila za sopstvene potrebe, vlasnici porodicnih stambenih objekata svih vrsta obezbeduju prostor na sopstvenoj gradevinskoj parceli, izvan površine javnog puta, i to po pravilu - jedno parking-garažno mesto na jedan stan, s tim da najmanje jedno vozilo bude smešteno u garaži.

    Član 42.


    Regulacionim planom utvrduju se delatnosti koje se mogu obavljati u porodicnom stambenom objektu (ekološki i funkcionalno moguce u zoni porodicnog stanovanja) i velicina dela objekta koji se može koristiti za te namene, a ne može biti veci od trecine bruto stambene površine objekta.

    Član 43.

    Na jednoj parceli može biti izgraden samo jedan stambeni objekat. 
    Urbanistickom dozvolom može se utvrditi i izgradnja pomocnog objekta prema posebnim uslovima za odredenu zonu gradnje.

    Član 44.

    Širina privatnog prolaza za parcele koje nemaju direktan pristup javnom putu ne može biti manja od 2,50 m.

    5. Opšta pravila regulacije za seoske stambene objekte

    Član 45.

    Rastojanje regulacione linije od gradevinske linije za seoski stambeni objekat utvrduje se prema sledecoj tabeli:
    Tabela 7.
    _____________________________________________________________________________
    Vrsta seoskog stambenog Minimalno rastojanje
    objekta izmedu regulacione i
    gradevinske linije (m)
    _____________________________________________________________________________
    slobodnostojeci stambeni 0,00 - 5,00 *
    u neprekinutom nizu 0,00 - 5,00 *
    u prekinutom nizu 0,00 - 5,00 *
    _____________________________________________________________________________
    * u zavisnosti od vrste seoskog naselja

    U zoni izgradenih seoskih stambenih objekata rastojanje iz stava 1. ovog clana utvrduje se na osnovu pozicije vecine izgradenih objekata (preko 50%). Za seoske stambene objekte koji imaju indirektnu vezu sa javnim putem preko privatnog prolaza, rastojanje iz stava 1. ovog clana utvrduje se urbanistickom
    dozvolom.

    Član 46.

    Medjusobna udaljenost seoskih stambenih objekata utvrduje se prema sledecoj
    tabeli:
    Tabela 8.
    _____________________________________________________________________________
    Vrsta seoskog stambenog objekta Minimalna udaljenost (m)
    _____________________________________________________________________________
    prizemni slobodnostojeci 5,00 - 6,00 *
    spratni 10,00
    _____________________________________________________________________________
    * u zavisnosti od vrste seoskog naselja


    Za seoske objekte na gradevinskim parcelama cija je širina fronta parcele veca od 15,00 m medusobna udaljenost utvrduje se primenom pravila iz stava 1. ovog clana. Za stambene objekte na gradevinskim parcelama cija je širina fronta parcele manja od 15,00 m medusobna udaljenost iznosi najmanje 5,00 m.
    Za izgradene seoske objekte koji su medusobno udaljeni manje od 3,00 m ne mogu se na susednim stranama predvidati otvori stambenih prostorija.  Medusobna udaljenost seoskih objekata koji imaju indirektnu vezu sa javnim putem, preko privatnog prolaza, utvrduje se urbanistickom dozvolom prema vrsti izgradnje i primenom pravila iz st. 2, 3. i 4. ovog clana.

    Član 47.


    Rastojanje osnovnog gabarita (bez ispada) stambenog objekta i linije susedne
    gradevinske parcele utvrduje se prema sledecoj tabeli:
    Tabela 9.
    _____________________________________________________________________________
    Vrsta seoskog stambenog Minimalno rastojanje
    objekta objekta od granice
    parcele (m)
    _____________________________________________________________________________
    slobodnostojeci na delu bocnog dvorišta
    severne orijentacije 2,50
    dvojni 4,00
    u prekinutom nizu 4,00
    _____________________________________________________________________________


    Za izgradene stambene objekte cije je rastojanje do granice gradevinske parcele manje od vrednosti utvrdenih u stavu 1. ovog clana ne mogu se na susednim stranama predvidati otvori stambenih prostorija. Rastojanje stambenog objekta koji ima indirektnu vezu sa javnim putem, preko privatnog prolaza, do granice gradevinske parcele utvrduje se urbanistickom dozvolom prema vrsti izgradnje i primenom pravila iz st. 1. i 2. ovog clana.

    Član 48.

    Ekonomski objekti jesu: stocne staje (živinarnici, svinjci, govedarnici, ovcarnici, kozarnici), ispusti za stoku, dubrišne jame - dubrišta, poljski klozeti i dr.
    Pomocni objekti jesu:
    1) uz stambeni objekat: letnja kuhinja, mlekar, sanitarni propusnik, magacini hrane za sopstvenu upotrebu i dr;
    2) uz ekonomske objekte: pušnice, sušnice, koš, ambar, nadstrešnica za mašine i vozila, magacini hrane i objekti namenjeni ishrani stoke i dr.

    Medusobno rastojanje stambenog i ekonomskog objekta utvrduje se prema sledecoj
    tabeli:
    Tabela 10.
    _____________________________________________________________________________
    Minimalno rastojanje
    Vrsta ekonomskog objekta izmedu stambenog i ekonomskog
    objekta (m)
    _____________________________________________________________________________
    stocna staja 15,00
    dubrište, poljski klozet 20,00 - 25,00
    _____________________________________________________________________________


    Ðubrište i poljski klozet mogu biti udaljeni od bunara, odnosno živog izvora vode najmanje 20,00 do 25,00 m, i to samo na nižoj koti. Medusobna rastojanja ekonomskih i pomocnih objekata zavise od organizacije ekonomskog dvorišta, ali prljavi objekti mogu se postavljati samo niz vetar u odnosu na ciste objekte.
    Pozicija ekonomskih i pomocnih objekata u odnosu na gradevinsku liniju utvrduje se urbanistickom dozvolom i primenom najmanjih dozvoljenih rastojanja utvrdenih ovim pravilnikom.

    Član 49.

    Ako se ekonomski delovi susednih parcela neposredno granice, rastojanje izmedu novih pomocnih i ekonomskih objekata ne može biti manje od 1,50 m.
    Ako se ekonomski deo jedne parcele neposredno granici sa stambenim delom druge parcele, rastojanje izmedu novih objekata utvrduje se primenom pravila iz clana 48. ovog pravilnika.

    Clan 50.


    Na parceli sa nagibom terena od javnog puta (naniže), u slucaju nove
    izgradnje, stambeno dvorište se postavlja na najvišoj koti uz javni put. Najmanja širina pristupnog ekonomskog puta na parceli iznosi 3,00 m. Ekonomsko dvorište se postavlja iza stambenog dvorišta (naniže).
    Na parceli sa nagibom terena prema javnom putu (naviše), u slucaju nove izgradnje, stambeno dvorište se postavlja na najvišoj koti. Najmanja širina pristupnog stambenog puta je 2,50 m, a ekonomskog 3,00 m. Ako su ispunjeni uslovi iz stava 2. ovog clana, ekonomsko dvorište može biti uz javni put, a ekonomski objekti na gradevinskoj liniji. Rastojanje od gradevinske do regulacione linije utvrduje se primenom opštih pravila regulacije utvrdenih ovim pravilnikom uvecanim za najmanje 3,00 m zelenog prostora.

    Član 51.

    Koeficijent izgradenosti u stambenoj zoni na selu utvrduje se prema sledecoj
    tabeli:
    Tabela 11.
    _____________________________________________________________________________
    Koeficijent izgradenosti
    ________________________________
    Namena dela parcele minimum maksimum
    _____________________________________________________________________________
    za stanovanje 0,15 0,60
    za izgradnju ekonomskih objekata 0,10 0,80
    _____________________________________________________________________________

    Član 52.

    Stepen iskorišcenosti utvrduje se prema sledecoj tabeli:
    Tabela 12.
    _____________________________________________________________________________
    Namena dela parcele Maksimum stepena
    iskorišcenosti (%)
    _____________________________________________________________________________
    za stanovanje 30
    za izgradnju ekonomskih objekata 70
    _____________________________________________________________________________


    6. Opšta pravila regulacije za višeporodicne
    stambene objekte


    Član 53.

    Rastojanje regulacione linije od gradevinske linije za višeporodicne stambene
    objekte utvrduje se prema sledecoj tabeli:
    Tabela 13.
    _____________________________________________________________________________
    Vrsta višeporodicnog stambenog Minimalno rastojanje
    objekta izmedu regulacione i
    gradevinske linije (m)
    _____________________________________________________________________________
    slobodnostojeci 3,00
    poluatrijumski 0,00* - 3,00
    u neprekinutom nizu 0,00* - 3,00
    u prekinutom nizu 0,00* - 3,00
    sve vrste s garažom u podzemnoj
    ili prizemnoj etaži 0,00* - 5,00
    _____________________________________________________________________________

    * 0,00 m se primenjuje kad se urbanisticka dozvola izdaje za regulisani  deo ulice u kome se gradevinska i regulaciona linija poklapaju U zoni izgradenih višeporodicnih stambenih objekata rastojanje iz stava 1. ovog clana utvrduje se na osnovu pozicije vecine izgradenih objekata (preko 50%). Za objekte koji imaju indirektnu vezu sa javnim putem, preko privatnog prolaza, rastojanje iz stava 1. ovog clana utvrduje se urbanistickom dozvolom.

    Član 54.

    Medusobna udaljenost planiranih višeporodicnih stambenih i okolnih objekata utvrduje se prema sledecoj tabeli:
    Tabela 14.
    _____________________________________________________________________________
    Vrsta višeporodicnog Minimalna medusobna
    stambenog objekta udaljenost (m)
    _____________________________________________________________________________
    slobodnostojeci 4,00*
    poluatrijumski 4,00*
    u neprekinutom nizu 0,00
    u prekinutom nizu 4,00
    _____________________________________________________________________________
    * odnosno polovina visine novog objekta, ako je u susedstvu višeporodicni
    objekat.


    Za izgradene objekte koji su udaljeni manje od 3,00 m ne mogu se na susednim stranama predvidati otvori stambenih prostorija. Medusobna udaljenost višeporodicnih stambenih objekata koji imaju indirektnu vezu sa javnim putem, preko privatnog prolaza, utvrduje se urbanistickom dozvolom prema vrsti izgradnje i primenom pravila iz st. 1. i 2. ovog clana. Udaljenost višeporodicnog stambenog objekta od drugog objekta bilo koje vrste izgradnje ili nestambenog objekta utvrduje se primenom opšteg pravila iz clana 18. ovog pravilnika, ali ne može biti manja od 4,00 m.

    Član 55.

    Rastojanje osnovnog gabarita (bez ispada) višeporodicnog stambenog objekta i
    linije susedne gradevinske parcele utvrduje se prema sledecoj tabeli:
    Tabela 15.
    _____________________________________________________________________________
    Vrsta višeporodicnog Minimalno rastojanje objekta
    stambenog objekta od granice parcele (m)
    _____________________________________________________________________________
    slobodnostojeci 2,50
    u neprekinutom nizu 0,00
    u prekinutom nizu 4,00
    _____________________________________________________________________________


    Za izgradene višeporodicne stambene objekte cije je rastojanje do granice gradevinske parcele manje od vrednosti utvrdenih u stavu 1. ovog clana ne mogu se na susednim stranama predvidati otvori stambenih prostorija.
    Rastojanje višeporodicnog stambenog objekta koji ima indirektnu vezu sa javnim putem, preko privatnog prolaza, od granice gradevinske parcele utvrduje se urbanistickom dozvolom prema vrsti izgradnje i primenom pravila iz st. 1. i 2. ovog clana.

    Član 56.

    Spratnost višeporodicnog stambenog objekta utvrduje se prema sledecim formulama, i to:


    1) u zoni srednjih gustina:
    P+2 do P+3+Pk
    P - prizemlje
    2, 3 - broj spratova
    Pk - potkrovlje
    2) u zoni velikih gustina:
    P+3 do P+6
    P - prizemlje
    3, 6 - broj spratova


    Višeporodicni stambeni objekti mogu imati podrumske ili suterenske prostorije
    ako ne postoje smetnje geotehnicke i hidrotehnicke prirode.


    Clan 57.


    Visina višeporodicnog stambenog objekta ne može preci 22,00 m.


    Clan 58.


    Za parkiranje vozila za sopstvene potrebe vlasnici višeporodicnog stambenog
    objekta, svih vrsta izgradnje, obezbeduju na gradevinskoj parceli izvan
    površine javnog puta po pravilu - jedno parking - garažno mesto na jedan stan,
    s tim da najmanje polovina vozila bude smeštena u garažama.
    Garaže višeporodicnih stambenih objekata planiraju se u ili ispod objekta u
    gabaritu, podzemno izvan gabarita objekta ili nadzemno na gradevinskoj
    parceli.
    Površine garaža višeporodicnih stambenih objekata koje se planiraju nadzemno
    na gradevinskoj parceli uracunavaju se pri utvrdivanju koeficijenta
    izgradenosti, odnosno stepena iskorišcenosti gradevinske parcele.


    Clan 59.


    Gradevinske parcele za višeporodicnu stambenu izgradnju ograduju se na nacin
    iz clana 30. ovog pravilnika.


    Clan 60.


    Na jednoj gradevinskoj parceli može biti izgraden samo jedan stambeni objekat.

    III. OPŠTA PRAVILA URBANISTICKE PARCELACIJE
    1. Pojam, velicina i oblik gradevinske parcele


    Clan 61.


    Gradevinska parcela je najmanja zemljišna jedinica na kojoj se može graditi,
    utvrdena regulacionom linijom prema javnom putu, granicama gradevinske parcele
    prema susednim parcelama i prelomnim tackama odredenim geodetskim elementima,
    koja se u planu prikazuje u grafickom prilogu sa analiticko geodetskim
    elementima za nove gradevinske parcele.


    Clan 62.


    Najmanja gradevinska parcela za izgradnju objekta utvrduje se prema vrsti
    izgradnje u novim ili izgradenim naseljima, odnosno drugoj planiranoj ili
    postojecoj nestambenoj nameni.


    Clan 63.


    Najveca gradevinska parcela za izgradnju objekta utvrduje se prema vrsti
    izgradnje u novim ili izgradenim naseljima, odnosno drugoj planiranoj ili
    postojecoj nestambenoj nameni.


    Clan 64.


    Gradevinska parcela, po pravilu, ima cetvorougaon oblik i bocnim stranama je
    postavljena upravno na osovinu ulice.
    Gradevinska parcela (planirana i postojeca) ima oblik koji omogucava izgradnju
    objekta u skladu s rešenjima iz plana, pravilima o gradenju i tehnickim
    propisima.


    Clan 65.


    Najmanja širina fronta gradevinske parcele za izgradnju objekta utvrduje se
    prema vrsti izgradnje u novim ili izgradenim naseljima, odnosno drugoj
    planiranoj ili postojecoj nestambenoj nameni.
    2. Deoba i ukrupnjavanje gradevinske parcele


    Clan 66.


    Gradevinska parcela može se deliti do minimuma utvrdenog primenom pravila o
    parcelaciji.
    Deoba iz stava 1. ovog clana može se utvrditi i urbanistickom dozvolom, ako su
    ispunjeni uslovi za primenu opštih pravila parcelacije i regulacije iz ovog
    pravilnika.


    Clan 67.


    Gradevinska parcela može se ukrupniti do maksimuma utvrdenog primenom pravila
    parcelacije, a prema planiranoj ili postojecoj izgradenosti, odnosno
    planiranoj ili postojecoj nameni gradevinske parcele.
    Ukrupnjavanje iz stava 1. ovog clana može se utvrditi i urbanistickom
    dozvolom, ako su ispunjeni uslovi za primenu opštih pravila parcelacije i
    regulacije ovog pravilnika.

    3. Opšta pravila parcelacije za porodicne
    stambene objekte

    Član 68.

    Najmanja gradevinska parcela za izgradnju porodicnog stambenog objekta
    utvrduje se prema sledecoj tabeli:
    Tabela 16.
    _____________________________________________________________________________
    Vrsta porodicnog Minimalna površina
    stambenog objekta parcele (m2)
    _____________________________________________________________________________
    slobodnostojeci 300,00
    dvojni 400,00 (2 x 200,00)
    poluatrijumski 130,00
    u neprekinutom nizu 150,00
    u prekinutom nizu 200,00
    _____________________________________________________________________________

    Na gradevinskoj parceli cija je površina do 10% manja od najmanje površine utvrdene u stavu 1. ovog clana, može se urbanistickom dozvolom utvrditi izgradnja porodicnog stambenog objekta spratnosti P+1, sa jednim stanom, koeficijenta izgradenosti do 0,5 i stepena izgradenosti do 30%.

    Član 69.

    Najveca gradevinska parcela za izgradnju porodicnog stambenog objekta utvrduje se prema sledecoj tabeli:

    Tabela 17.
    _____________________________________________________________________________
    Vrsta porodicnog Maksimalna površina
    stambenog objekta parcele (m2)
    _____________________________________________________________________________
    slobodnostojeci 600,00
    dvojni 800,00 (2 x 400,00)
    poluatrijumski 200,00
    u neprekinutom nizu 250,00
    u prekinutom nizu 300,00
    _____________________________________________________________________________


    Na gradevinskoj parceli cija je površina do 10% veca od najvece površine utvrdene u stavu 1. ovog clana, može se urbanistickom dozvolom utvrditi izgradnja porodicnog stambenog objekta spratnosti P+1+Pk, koeficijenta izgradenosti do 0,3 i stepena izgradenosti 20% - 30%.

    Član 70.

    Najmanja širina gradevinske parcele za izgradnju porodicnog stambenog objekta
    utvrduje se prema sledecoj tabeli:
    Tabela 18.
    _____________________________________________________________________________
    Vrsta porodicnog Minimalna širina
    stambenog objekta parcele (m)
    _____________________________________________________________________________
    slobodnostojeci 12,00
    dvojni 16,00 (2 x 8,00)
    u neprekinutom nizu 5,00
    u prekinutom nizu 12,00
    _____________________________________________________________________________

    Na gradevinskoj parceli, cija je širina do 10% manja od najmanje širine utvrdene u stavu 1. ovog clana, može se urbanistickom dozvolom utvrditi izgradnja objekta spratnosti do P+1, sa jednim stanom, koeficijenta izgradenosti do 0,5 i stepena iskorišcenosti do 30%.

    4. Opšta pravila parcelacije za objekte
    u seoskim naseljima

    Član 71.

    Najmanja parcela u novom (izgradenom) seoskom naselju utvrduje se prema
    sledecoj tabeli:
    Tabela 19.
    _____________________________________________________________________________
    Vrsta seoskog domacinstva Minimalna površina
    parcele (m2)
    _____________________________________________________________________________
    nepoljoprivredna 400,00
    mešovita 800,00
    poljoprivredna 1200,00
    _____________________________________________________________________________

    Na gradevinskoj parceli cija je površina do 20% manja od najmanje površine utvrdene u stavu 1. ovog clana, može se urbanistickom dozvolom utvrditi izgradnja ili rekonstrukcija objekta spratnosti do P+1, koeficijenta izgradenosti do 0,3 i stepena iskorišcenosti do 20%.

    Član 72.

    Najveca parcela u novom (izgradenom) seoskom naselju utvrduje se prema
    sledecoj tabeli:
    Tabela 20.
    _____________________________________________________________________________
    Vrsta seoskog domacinstva Maksimalna površina
    parcele (m2)
    _____________________________________________________________________________
    nepoljoprivredna 600,00
    mešovita 1200,00
    poljoprivredna 2500,00
    _____________________________________________________________________________

    Na gradevinskoj parceli cija je površina do 20% veca od najvece površine utvrdene u stavu 1. ovog clana, može se urbanistickom dozvolom utvrditi izgradnja ili rekonstrukcija objekta spratnosti P+1+Pk, koeficijenta izgradenosti do 0,15 i stepena iskorišcenosti do 10% (20%).

    Član 73.

    Gradevinska parcela, po pravilu, ima oblik pravougaonika ili trapeza. Gradevinska parcela (planirana i postojeca) ima površinu i oblik koji omogucava izgradnju objekta u skladu sa rešenjima iz plana, pravilima o gradenju i tehnickim propisima.

    Član 74.

    Najmanja širina fronta parcele u seoskim naseljima za sve vrste izgradnje
    iznosi 15,00 m.

    Član 75.

    Najveca površina ekonomskog dela parcele u novim (izgradenim) seoskim
    naseljima utvrduje se prema sledecoj tabeli:
    Tabela 21.
    _____________________________________________________________________________
    Vrsta seoskog domacinstva Maksimalna površina
    ekonomskog dela (m2)
    _____________________________________________________________________________
    mešovita 800,00
    poljoprivredna opšteg tipa
    proizvodnje 1200,00
    poljoprivredna specijalizovane
    proizvodnje 2000,00
    _____________________________________________________________________________

    5. Opšta pravila parcelacije za višeporodicne
    stambene objekte

    Član 76.

    Najmanja širina parcele za višeporodicne stambene objekte utvrduje se prema
    sledecoj tabeli:
    Tabela 22.
    _____________________________________________________________________________
    Vrsta višeporodicnog Minimalna širina
    stambenog objekta parcele (m)
    _____________________________________________________________________________
    slobodnostojeci 20,00
    u neprekinutom nizu -
    u prekinutom nizu 15,00
    _____________________________________________________________________________

    Član 77.

    Najveca širina parcele za višeporodicne stambene objekte utvrduje se prema
    sledecoj tabeli:
    Tabela 23.
    _____________________________________________________________________________
    Vrsta višeporodicnog Maksimalna širina
    stambenog objekta parcele (m)
    _____________________________________________________________________________
    slobodnostojeci -
    u neprekinutom nizu 20,00
    u prekinutom nizu 15,00
    _____________________________________________________________________________

    Član 78.

    Najmanja površina parcele za višeporodicne stambene objekte utvrduje se prema
    sledecoj tabeli:
    Tabela 24.
    _____________________________________________________________________________
    Vrsta višeporodicnog Minimalna površina
    stambenog objekta parcele (m2)
    _____________________________________________________________________________
    slobodnostojeci 600,00
    u neprekinutom nizu 600,00
    u prekinutom nizu 600,00
    _____________________________________________________________________________


    Član 79.

    Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

    Broj 110-00-00006/97-01
    U Beogradu, 2. oktobra 1998. godine
    Ministar,
    Dejan Kovacevic, s. r.