LEGALIZACIJA/Ozakonjenje: uputstva i dokumenta

      Postupkom legalizacije (po prethodnom Zakonu) naknadno se dobijala građevinska ili upotrebna dozvola, što je dalje omogućavalo upis u katastar nepokretnosti po redovnoj proceduri. Upotrebna dozvola garantuje sigurnost korišćenja objekta, što je bilo omogućeno legalizacijom. Ozakonjenjem se, sa druge strane, ne dobija naknadno ni građevinska, niti upotrebna dozvola, već se samim Rešenjem o ozakonjenju stiče uslov za upis u registar katastra nepokrentnosti. Time se nelegalno izgrađen objekat uvodiu legalne tokove, kao da je izgrađen na legalan način. Krajnji rezultat je isti u oba postupka, ali uz pojednostavljenu proceduru na strani ozakonjenja i bitno smanjene troškove. 

      Pod potrebom za legalizacijom, odnosno ozakonjenjnjem građevinskih objekata podrazumevaju se naknadno izdavanje Građevinske ili Upotrebne Dozvole za objekat, odnosno delove objekta izgrađene ili rekonstruisane bez Građevinske Dozvole, kao i objekte izgrađene na osnovu Građevinske Dozvole, odnosno odobrenja za izgradnju i potvrđene tehničke dokumentacije, ali na kojima je, prilikom izvođenja radova, odstupljeno od izdate dozvole, odnosno odobrenja.

      Prema Zakonu o ozakonjenju objekata zahtev za ozakonjenje je bilo moguće podneti do 29.01.2016. godine. Takođe, smatra se da su podneti zahtevi ukoliko je objekat vidljiv na satelitskom snimku teritorije Republike Srbije iz 2015. godine. Provera vidljivosti na satelitskom snimku obavezna je za sve objekte koji su predmet ozakonjenja. Proveru postojanja objekta na satelitskom snimku vrši organ nadležan za poslove ozakonjenja, a satelitski snimak mora biti dostupan na uvid građanima u elektronskom obliku. Svi objekti izgrađeni bez izdatog rešenja o građevinskoj dozvoli ili rešenja o odobrenju izvođenja radova posle 27.11.2015. godine nisu predmet ozakonjenja i nadležni građevinski inspektor za te objekte donosi rešenje o rušenju, u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji. 

      Postupak ozakonjenja objekata omogućava da se nelegalno izgrađeni objekat uvede u legalne zakonske okvire i upiše u katastar.  Upotrebna dozvola garantuje sigurnost korišćenja izgrađenog objekta, predmetna nepokretnost stiče legalne mogućnosti daljeg prometovanja, odnosno prenosa vlasništva, osiguranja, mogućnost hipotekarnih postupaka, kao i mogućnosti naknadnih građevinskih radova na objektu: investicionog održavanja, sanacija, adptacija, rekonstrukcija, dogradnji i prenamena funkcija.

Dokumentacija potrebna za proces ozakonjenja: 

1. Tehnički izveštaj o zatečenom stanju objekta - dokumentacija koju obrađuje i izrađuje naš projektni biro, i koja sadrži: 

         - potvrdu o registraciji preduzeća - izrađuivač dokumentacije, 

         - rešenje o određivanju odgovornih projektanata, 

         - licence odgovornih projktanata, 

         - izveštaj o stepenu završenosti objekta, 

         - tehnički izveštaj arhitekture objekta, 

         - tehnički izveštaj konstrukcije objekta, 

         - tehnički izveštaj izvedenih hidrotehničkih instalacija (vodovoda i kanalizacije), elektroinstalacija i instalacija grejanja i hlađenja, 

         - grafička dokumentacija svih etaža sa prikazom i obračunom površina svih delova objekta (NETO i BRUTO površine) 

         - u zavisnosti od kategorije, veličine i namene objekta, preseke i fasadne izglede objekta*

         - fotografije predmetnog objekta

*Postoje tri načina izrade tehničkog izveštaja o zatečenom stanju u zavisnosti od kategorije, veličine i namene objekta:

         - Za stambene objekte - kuće do dva stana i površine do 400m²

         - Za objekte čija je BRGP veća od 400m², objekte javne namene i inženjerske objekte

         - Za objekte visokogradnje površine veće od 2000m² i/ili spratnost veću od P+4 

2. Geodetski radovi - koji se obrađuju u zavisnosti od situacije (izrađuje ih licencirani geodetski biro):

         - kopija plana placa, sa ucrtanom visinom objekta (ako postoje podaci i objekat je ucrtan u Katastru, a vodi se kao objekat bez građevinske i upotrebne dozvole),

         - elaborat geodetskih radova (ako objekat nije ucrtan u Katastar, odnosno ako je potrebno izmeniti i/ili uneti nove informacije o gabaritu i/ili spratnosti objekta)

         - geodetski elaborat posebnih delova objekta (u slučaju da objekat sadrži više posebnih delova - više od jednog stana, poslovnog prostora ili garaža u sklopu objekta), 

3. Dokazu o pravu svojine - pravna dokumentacija koja omogućuje i dokazuje Vaše vlasništvo nad objektom i/ili posebnim delovima objekta, potrebne saglasnosti i punomoćja za proces ozakonjenja, kao i dokumentacija koja pokazuje da predmetni objekat, odnosno deo objekta, poseduje regularne priključke na infrastrukturne sisteme (voda, kanalizacija, elektro distribucija, gradske toplane i td). 

Za dokazivanje prava nad zemljištem, objektom ili posebnim delom objekta, možete koristiti sledeće dokumente:

• Izvod iz liste nepokretnosti overen kod notara

• Kupoprodajni ugovor

• Pravosnažna sudska presuda

• Ugovor o suinvestiranju izgradnje zdanja

• Pravosnažno rešenje o nasleđivanju

• Ugovor o prenosu prava korišćenja objekta

• Ugovor o poklonu nekretnine

• Dokaz o pravu korišćenja ili zakupa prostora (objekta, dela objekta i/ili zemljišta)

• Ako nemate dokaz o vlasništvu, ali dugo živite u predmetnom objektu, možete ga ozakoniti priloživši dokaze o savesnom korišćenju, plaćenim računima za struju, komunalije i/ili porez, naravno sve gore navedeno uz odgovarajuće overene Saglasnosti ostalih suvlasnika.

Zakon predviđa novčane kazne za kršenje odredaba vezanih za postupak ozakonjenja, netačno prikazivanje činjenica u izveštaju o stanju objekata i za druge privredne prestupe.

Napomena: 

        Ako je objekat izgrađen, odnosno započet sa izgradnjom sa donijenim Rešenjem o odobrenju odnosno Građevinskom Dozvolom, potrebno je pribaviti i arhivske podatke, tj izvod iz tehničke dokumentacije koja je bila korišćena u tom procesu, odnosno, u slučaju da takva dokumentacija ne postoji, potrebno je dobiti Potvrdu o nepostojanju arhivskih dokumenata.

Način i rok izrade izveštaja o zatečenom stanju:

       Ako se odlučite da proces izrade izveštaja o zatečenom stanju poverite našem projektnom birou, dogovarićemo prvi slobodam termin za dan i vreme izlaska na teren radi uvida, premeravanja  i prikupljanja svih potrebnih informacija o predmetnom objektu, odnosno delu objekta, kao i fotografisanja zatečenog stanja. 

       Prilikom izlaska na teren i premeravanja objekta, kijent isplaćuje dogovoreni avans za koji će dobiti priznanicu.

       Rok izrade potrebne dokumentacije je 10 do 15 dana od dana izlaska na teren, premeravanja i dobijanja svih potrebnih informacija i arhivskih podataka (u slučaju da isti postoje).

       Napomeinjemo da je u slučaju, iz nekih razloga potrebna i brža izrada dokumentacije, mogu biti dogovoreni i kraći rokovi izrade, kao što je moguć i dogovor za zastupanje pri uvidu u arhivske podatke (radi preuzimanja potrebnih podataka i arhivskih izvoda iz tehničke dokumentacije), kao i predavanje kompletirane dokumentacije nadležnoj službi.

__________________________________________________________

       Za sva potrebna savetovanja i dopunska objašnjenja vezana za potrebnu dokumentaciju ili ostale detalje možete se obratiti našem timu profesionalaca, koji će Vam izaći u susret sa svim savetima i informacijama u našim poslovnim prostorijama ili nam se možete obratiti telefonom ili mailom.

Adersa ateljea Projektnog biroa: 

ul. Gornjogradska br 52a. 

11080 Zemun, Beograd 

(na uglu Gornjogradske i Ohridske ulice, naselje Save Kovačević) 

Telefoni: 

0112613734 

0631123533 

e-mail adresa: 

stefanovic@designn2.com

kontakt strana

__________________________________________________________

Ostale korisne informacije, dodatna objašnjenja i komentari:

       Izmenama Statuta Beograda predviđeno je da deset gradskih i prigradskih opština u Beogradu od 1. januara 2020. godine sprovodi legalizaciju objekata površine do 400 kvadrata i izdaje građevinske dozvole do 1.500 kvadrata, dok će Prigradske opštine će vršiti legalizaciju do 3.000 kvadrata i izdavati građevinske dozvole do 5.000 kvadrata.

       Ovim procesom legalizacije neće moći da se legalizuju objekti izgrađeni ili rekonstruisani na klizištu ili močvarnom zemljištu, objekti koji su izgrađeni od materijala koji ne obezbeđuje trajnost i sigurnost funkcionisanja objekta, zatim objekti koji su izgrađeni na površinama javne namene ili na područjima sa zaštićenim prirodnim i kulturnim dobrima, odnosno oni koji su suprotni nekom već izrađenom pravosnažnom planskom dokumentu. 

Cene i visine Taksi za proces ozakonjenja građevinskih objekata:

Za stambene objekte - kuće i stanove:

• Do 100 m² - 5.000 dinara.

• Do 200 m² - 15.000 dinara.

• Do 300 m² - 20.000 dinara.

• Preko 300 m² - 50.000 dinara.

Za poslovne objekte:

• Do 500 m² - 250.000 dinara.

• Do 1000 m² - 500.000 dinara.

• Preko 1500 m² - 3.000.000 dinara.

__________________________________________________________

 KAZNENE ODREDBE 

Član 42.

        Novčanom kaznom od 1.500.000 do 3.000.000 dinara kazniće se za privredni prestup javno komunalno preduzeće, privredno društvo ili drugo pravno lice, koje po prijemu akta kojim se odbacuje ili odbija zahtev za ozakonjenje ne isključi objekat sa mreže odnosno infrastrukture na koju je privremeno priključen (član 40).

        Za privredni prestup iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u javnom preduzeću, privrednom društvu ili drugom pravnom licu, novčanom kaznom od 100.000 do 200.000 dinara.

        Prijavu za privredni prestup iz stava 1. ovog člana podnosi nadležni građevinski inspektor.

Član 43.

        Novčanom kaznom od 100.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za privredni prestup privredno društvo ili drugo pravno licekoje je izradilo izveštaj, ako u izveštaj unese netačne podatke, odnosno ne prikaže stvarno stanje i stepen završenosti objekta.

        Za privredni prestup iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u privrednom društvu ili drugom pravnom licu, novčanom kaznom od 100.000 do 200.000 dinara.

Član 44.

        Novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara kazniće se za prekršaj odgovorno lice u nadležnom organu uprave ako:

1) ne izda rešenje o ozakonjenju u propisanom roku;

2) izda rešenje o ozakonjenju suprotno ovom zakonu;

3) ne dostavi građevinskoj inspekciji u propisanom roku akt kojim se odbacuje ili odbija zahtev za ozakonjenje.

Član 45.

        Novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara kazniće se za prekršaj nadležni građevinski inspektor ako:

1) ne sačini popis nezakonito izgrađenih objekata u propisanom roku;

2) ne donese rešenje o rušenju objektau propisanom roku.

        Za ponovljeni prekršaj iz stava 1. ovog člana učiniocu će se izreći novčana kazna i kazna zatvora do 30 dana.

Član 46.

        Novčanom kaznom od 100.000 do 300.000 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana kazniće se za prekršaj odgovorni projektant, odgovorni izvođač radova ili preduzetnik ako unese netačne podatke u izveštaj ili ne prikaže stvarno stanje i stepen završenosti objekta.

        Prijavu za prekršaj iz stava 1. ovog člana podnosi ovlašćeno lice nadležnog organa.

__________________________________________________________

INFORMACIJE ZA OZAKONJENJE ZAPOČETIH I NEZAVRŠENIH OBJEKATA KAO I O OSTALIM POTREBNIM SAGLASNOSTIMA

       Prema pravilniku, Rešenje o ozakonjenju biće izdato i za objekte sa minimalnim stepenom završenosti. Dovoljno je da su izvedeni grubi građevinski radovi sa formiranim konstruktivnim sklopom odnosno da objekat ima završene sve konstruktivne, noseće elemente. To su temelj, zidovi, armirani betonski ili čelični stubovi sa gredama, odnosno armirane betonske tavanice.

        Po pravilniku moguće je ozakonjenje i ako nije postavljena spoljna stolarija, ako objekat nije pokriven ni ukrovljen, nisu postavljene ili dovršene unutrašnje instalacije, nisu izvedeni završni građevinsko-zanatski radovi. 

       Takvi objekti imaju pravo na apliciranje za dobijanje odobrenja za izvođenje radova i/ili građevinsku dozvolu, s tim što će vlasnik biti u obavezi da u naknadno određenom roku završi objekat i tek onda stekne pravo na podnošenje zahteva za Tehnički Prijem objekta i za izdavanje upotrebne dozvole (samo u slučaju da je to obaveza u skladu sa potrebnim radovima). 

       Ako upravljač regionalnog, lokalnog puta ili zelene površine izda pismenu saglasnost moguća je legalizacija i objekata sazidanih u zaštitnom pojasu saobraćajnica i na zelenoj površini (pod uslovom da nije reč o uređenoj javnoj zelenoj površini).

        Ukoliko pismenu saglasnost izda organizacija koja se bavi poslovima zaštite kulturnih dobara moguća je legalizacija i objekata izgrađenih u zaštićenim zonama.

__________________________________________________________

OZAKONJENJE OBJEKATA GRAĐENIH NA ZEMLJIŠTU U JAVNOJ SVOJINI

      U situacijama kada je nezakonito izgrađen objekat na zemljištu u javnoj svojini, nakon pokretanja postupka ozakonjenja, neophodno je pokrenuti postupak za određivanje zemljišta za redovnu upotrebu (shodno članu 70. Zakona o planiranju i izgradnji, zemljište za redovnu upotrebu jeste zemljište ispod objekta i zemljište oko objekta, koje ispunjava uslove za građevinsku parcelu i koje po sprovedenom postupku postaje građevinska parcela). Određivanje zemljišta za redovnu upotrebu je kompleksan postupak i propisan je nedovoljno jasnim odredbama. Za detaljniju analizu i razumevanje ovog postupka potrebno je mnogo više prostora, te iz tog razloga u ovom tekstu su date samo osnovne informacije.

      Postupak se pokreće zahtevom za određivanje zemljišta za redovnu upotrebu objekta u posebnim slučajevima i podnosi ga vlasnik objekta organu jedinice lokalne samouprave nadležnom za imovinsko – pravne odnose. U postupku je moguće otkupiti zemljište koje se nalazi ispod objekta, neposrednom pogodbom.

        Na predmetnom zemljištu se formira katastarska parcela, koja mora biti formirana pre donošenja Rešenja o ozakonjenju. 

     Po rešavanju pitanja utvrđivanja zemljišta za redovnu upotrebu i sticanja prava svojine na zemljištu u javnoj svojini, na kome se nalazi nelegalno izgrađen objekat, nastavlja se postupak ozakonjenja po redovnom postupku.

OZAKONJENJE POJEDINAČNIH STANOVA U STAMBENIM ZGRADAMA - posebnih delova objekta

       Ako postoji potreba da se ozakoni samo stan ili poslovni prostor, kao poseban deo koji je u sklopu objekta, potrebno je prvo proveriti status samog predmetnog objekta. Ako je objekat upsan u katastar sa upotrebnom dozvolom, moguć je proces ozakonjenja samo te, predmetne stambene jedinice. U slučaju da je predmetni stan deo nelegalizovanog objekta, neophodno je pokrenuti proces ozakonjenja celog objekta, a samim tim procesom se vrši ozakonjenje i upis svih zatečenih posebnih delova tj. stanova, poslovnih prostora i garaža, šta je već sadržaj predmetnog objekta.

       Kada su u pitanju stambeni objekti kod kojih je investitor koji je sazidao tj izveo nelegalni objekat , odnosno deo objekta, nedostupan ili više ne postoji, stanari moraju da dogovore da preko upravnika (stambene zajednice), i da zajedno apliciraju za pokretanje procesa ozakonjenja. U tom slučaju dovoljno je podneti samo jedan izveštaj o zatečenom stanju za ceo, odnosno deo objekta. 

       Za stanove koji su nastali rekonstrukcijom i/ili doziđivanjem obavezno je dostavljanje Ugovora i Saglasnosti skupštine stanara. U slučaju da zgrada nema formiranu skupštinu stanara dovoljno je da se dostavi overena Saglasnost vlasnika (suvlasnika upisanih u Katastru) ostalih posebnih delova objekta. Kao dokaz o odgovarajućem pravu dostavlja se izvod iz lista nepokretnosti za objekat i sve posebne delove, kao i dokaz propisan odredbama Zakona kojim se uređuje održavanje stambenih zgrada o regulisanju međusobnih odnosa između vlasnika nezakonito izgrađenog dela objekta i stanara, tj ostalih vlasnika posebnih delova objekta. 

       Kada je predmet legalizacije objekata pretvaranje zajedničkih prostorija objekta u stan ili poslovni prostor, ili pripajanje zajedničkih prostorija susednom stanu ili poslovnom prostoru, kao dokaz o odgovarajućem pravu dostavlja se izvod iz lista nepokretnosti za objekat i sve posebne delove, kao i dokaz propisan odredbama Zakona kojim se uređuje održavanje stambenih zgrada o regulisanju međusobnih odnosa između vlasnika/korisnika nezakonito izgrađenog dela objekta i organa zgrade (skupštine stanara, tj ostalih vlasnika posebnih delova objekta). 

PRAVO NA ZEMLJIŠTU - DOKAZI I PRENOSI PRAVA VLASNIŠTVA NAD ZEMLJIŠTEM U PROCESU OZAKONJENJA

       Ako se kao odgovarajuće pravo na zemljištu prilaže ugovor o prenosu prava korišćenja koji je zaključen između tadašnjeg korisnika zemljišta i podnosioca zahteva koji nije sudski overen, a po zahtevu podnosioca zahteva, organ nadležan za imovinsko-pravne poslove na čijoj teritoriji se nalazi predmetno zemljište, doneće rešenje o prestanku prava korišćenja dotadašnjeg korisnika i utvrdiće pravo korišćenja u korist podnosioca zahteva. Po pravnosnažnosti tog rešenja, organ nadležan za ozakonjenje objekata ga prihvata kao dokaz o odgovarajućem pravu na zemljištu.

      Kada je predmet ozakonjenja objekat izgrađen na građevinskom zemljištu na kome postoji pravo susvojine, kao dokaz o odgovarajućem pravu dostavlja se i pismena saglasnost svih suvlasnika (svih koji su zavedeni u listu nepokretnosti katastra). Ukoliko je suvlasnik znao ili mogao znati za izgradnju objekta, odnosno izvođenje radova koji su predmet ozakonjenja, ali se u vreme izgradnje tome nije protivio, smatraće se da postoji saglasnost za ozakonjenje, pa se u tom slučaju ne dostavlja nikakav dodatni dokaz. 

__________________________________________________________

Koje su kazne za ilegalne objeket (nelegalane) - koji se sada zidaju:

1. Rušenje

        Inspekcijski nadzor vrši opština preko inspektora za objekte za koje opština izdaje uslove. To znači da inspektor po prijavi ili samoinicijativno utvrđuje da li je objekat, ili deo objekta, bespravno izgrađen.

        Prema novim izmena u Zakonu o planiranju i izgradnji koje su stupile 5. avgusta 2023. godine:

„Građevinskom i urbanističkom inspektoru se dodeljuje pun pristup kroz informacioni sistem kroz koji se sprovodi objedinjena procedura svim predmetima objedinjene procedure koji se sprovode na teritoriji za koju je nadležan.” (Član 172.)

        Na ovaj način se inspektorima olakšava provera dokumentacije i samim tim je manja mogućnost za nesporazume i nedostupnost informacija.

        Postoje dva načina na koje mogu da vas evidentiraju za bespravno izgrađen objekat ili deo objekta: po službenoj dužnosti ili po prijavi. Za oba je zadužen građevinski inspektor.

        Po izvršenoj prijavi Zakon kaže:

“Građevinski inspektor je dužan da odmah, a najkasnije u roku od tri dana, po saznanju ili prijavi, izvrši inspekcijski nadzor nad prijavljenim objektom i sačini zapisnik. Po sačinjenom zapisniku inspektor je dužan da odluči u roku od pet radnih dana.” (Član 176.)

        Ukoliko se utvrdi da je objekat bespravan ili se gradi suprotno od dobijenih dozvola, onda je inspektor dužan da naloži rešenjem obustavu radova i odredi rok koji ne može biti duži od 30 dana za pribavljanje potrebne dokumentacije. Znači, biće dodeljen rok za pribavljanje Upotrebne Dozvole, ali to je skoro nemoguće, osim u slučaju da ste već u postupku dobijanja iste.

        U slučaju da za zadati rok ne pribavite dokumentaciju sledi Rešenje o uklanjanju objekta koje zaključuje nadležni građevinski inspektor. U tom slučaju troškove rušenja snosi odgovorno lice koje je zavedeno Zapisnikom.

        Izuzetak može biti:

“Izuzetno, građevinski inspektor, u slučajevima iz stava 1. ovog člana neće doneti rešenje o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela (potporni zidovi, pretvaranje tavanskog prostora u stambeni, otvaranje portala na fasadi i sl.), ako bi tim uklanjanjem nastala opasnost po život i zdravlje ljudi ili susedne objekte ili sam objekat, već će investitoru rešenjem naložiti vraćanje u prvobitno stanje, u skladu sa ovim zakonom.“ Član 183.

        Time je vlasnik/investitor dužan da uđe u proceduru dobijanja dozvole za vršenje radova i uradi projekat rušenja. To su slučajevi kada je rušenjem ugrožen javni interes (zaštita postojeće komunalne i druge infrastrukture, zaštita kulturnog dobra, zaštita životne sredine …) pa je neophodno da se rušenje izvrši prema projektu rušenja.

        Rušenje se sprovodi čak i za objekte za objekte za koje je podnet zahtev za ozakonjenje, ali se konačnim rešenjem o ozakonjenju odbija ili odbacuje zahtev.

2. Naknada za korišćenje građevinskog zemljišta

        Rušenje nije jedina sankcija:

        Lica koja imaju bespravno sagrađene objekte za koje nije podnet zahtev za legalizaciju u skladu sa odredbama ovog Zakona, lica kojima je pravnosnažno okončan postupak legalizacije donošenjem akta kojim se odbacuje ili odbija zahtev za legalizaciju, kao i lica koja nisu zaključila ugovor iz člana 185. Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS“, br. 72/09, 81/09 – ispravka i 64/10 – US) do rušenja bespravno sagrađenog objekta plaćaju naknadu za korišćenje građevinskog zemljišta propisanu aktom jedinice lokalne samouprave u trostrukom iznosu. Član 89.

        Ukoliko ne plaćate porez na imovinu na nelegalan objekat, u procesu ozakonjenja, a pre donošenja Rešenja o ozakonjenju, naplatiće se porez retroaktivno za ceo period od kada je objekat izgrađen. Po prethodnom Pravilniku naplaćivao se iznos za porez u visinim od maksimalno 5 godina retroaktivno + visina poreza za tekuću.

3. Kazna prema Krivičnom zakoniku

        Kazna prema Krivičnom zakoniku je svakako novčana, ali može biti i zatvorska:

“Lice koje je investitor ili odgovorno lice u pravnom licu koje je investitor objekta koji se gradi bez građevinske dozvole, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina i novčanom kaznom.” Član 219.a Krivičnog zakonika, i/ili

“Kada je izdato rešenje o obustavi radova, a lice iz st. 1. i 2. ovog člana nastavi započetu gradnju, učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina i novčanom kaznom.” Član 219.a Krivičnog  zakonika.

__________________________________________________________

IZMENE I DOPUNE ZAKONA O OZAKONJENJU

MOGUĆNOST PRILLJUČENJA ILEGALNIH OBJEKATA NA INFRASTRUKTURNE SISTEME

        Usvojene su izmene i dopune Zakona o ozakonjenju koji je dao mogućnost priključenja na infrastrukturu (voda, struja, kanalizacija, gas i daljinsko grejanje) za sve bespravne objekte bez obzira na vreme izgradnje za objekte koji se koriste isključivo za stanovanje. Podnošenje ovih zahteva je bilo omogućeno od 15. septembra do 15. oktobra 2023.godine.

        Napominjemo da je priključenje privremenog karaktera i ono, kako se navodi u Uredbi, neće uticati na utvrđivanje pravnog statusa objekta koji se priključuje na infrastrukturu.

        Priključenje je moguće samo za jedan objekat, odnosno jedan stan istog vlasnika.

        Uredbom je propisano da vlasnik može da podnese zahtev za privremeno priključenje na sve infrastrukturne mreže ili na samo neku od njih, što znači da se zahtev može podneti i samo za gas, struju ili kanalizaciju.

        Da bi se podneo zahtev za priključenje, potrebno je da vlasnik objekta dostavi dokaz o postojećem završenom objektu, dokaz da je on vlasnik objekta ali i da u vlasništvu ima samo jedan objekat, odnosno stan.

        Ukoliko je objekat nelegalno izgrađen, odnosno bez pribavljene građevinske dozvole i ostale dokumentacije koja je predviđena zakonom, potrebno je da se dostavi dokaz da je pokrenut postupak ozakonjenja.

        Ukoliko se radi o objektu za koji nije pokrenut postupak ozakonjenja, onda bi trebalo dostaviti izjavu da je objekat izgrađen i da se koristi za stanovanje ili neki drugi dokaz kojim se nesporno mogu tvrditi ove činjenice.

        Vlasnik koji je kupovinom stana trajno rešavao svoje stambeno pitanje treba da dostavi o kupovini objekta, overen u propisanoj formi u vreme zaključenja ugovora, kao i izjavu da on i članovi njegovog porodičnog domaćinstva nemaju drugi objekat za stanovanje.

        Lice koje nema prebivalište u stanu čijom je kupovinom trajno rešavao svoje stambeno pitanje, umesto dokaza da stanuje u tom stanu, treba da dostavi izjavu da će se odmah po privremenom priključenju, sa članovima svog porodičnog domaćinstva, useliti u stan.

        U slučaju da ugovor nije zaključen, potrebno je da se dostave drugi dokazi, odnosno dokazi se pribavljaju po službenoj dužnosti. Nadležni organ bi trebalo da po službenoj dužnosti pribavlja podatke o prebivalištu vlasnika i članova njegovog porodičnog domaćinstva koji stanuju u objektu, kao i, po potrebi, druge podatke o kojima se vodi javna evidencija u skladu sa zakonom.

        Za vlasnike stanova u stambenim i stambeno poslovnim zgradama za kolektivno stanovanje, zahtev za privremeno priključenje podnosi stambena zajednica.

        Privremeno priključenje, kako se navodi u Uredbi, traje do konačnog utvrđivanja pravnog statusa objekta, koji je privremeno priključen na infrastrukturu.

        Komunalna preduzeća, koja će priključiti objekate na svoju mrežu, nemaju pravo da traže dokaz o imovini ili statusu, jedino ih se tiču tehnički uslovi za priključenje.

        Ta preduzeća su, kako je ranije navedeno, u obavezi da radove obave po hitnom postupku, a ugovore će potpisavati po cenovniku koji važi i za sve ostale građane.

        Uskoro se očekuju novi podzakonski akti koji bi bliže uredili način, uslove i sam postupak za priključenje ilegalnih objekata na infrastrukturne sisteme: struju, gas, daljinsko grejanje, vodovod i kanalizaciju.

__________________________________________________________

MOGUĆNOST PRODAJE ILI KUPOVINE NEPOKRETNOSTI KOJA NIJE OZAKONJENA

        Prodaja objekata koji nisu ozakonjeni više nije moguća. 

       Izmenama Zakona o ozakonjenju objekata iz 2018. godine uvedena je odredba koja je izazvala najburnije reakcije stanovništva. Samostalnim članom 28. propisana je obaveza nadležnog organa da u roku od 6 meseci od stupanja na snagu ovog zakona dostavi organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra potvrdu da je objekat u postupku ozakonjenja, kako bi se na nepokretnosti upisala zabeležba zabrane otuđenja objekta dok se postupak ozakonjenja ne završi.

        Za objekte izgrađene bez građevinske dozvole ili rešenja o odobrenju izvođenja radova nakon 27.11.2015. godine, zabeležba zabrane otuđenja je trajna i ti objekti ne mogu biti prometovani.

__________________________________________________________

       Za sva potrebna savetovanja i dopunska objašnjenja vezana za potrebnu dokumentaciju ili ostale detalje možete se obratiti našem timu profesionalaca, koji će Vam izaći u susret sa svim savetima i informacijama u našim poslovnim prostorijama ili nam se možete obratiti telefonom ili mailom.

Adersa ateljea Projektnog biroa: 

ul. Gornjogradska br 52a. 

11080 Zemun, Beograd 

(na uglu Gornjogradske i Ohridske ulice, naselje Save Kovačević) 

Telefoni: 

0112613734 

0631123533 

e-mail adresa: 

stefanovic@designn2.com

kontakt strana

__________________________________________________________